Pr­ve ko­ra­ke u ri­bo­lo­vu na­pra­vio je na ri­je­ci Ta­ri u Moj­kov­cu, sa­da već dav­ne 1988. go­di­ne. Tih go­di­na Ta­ra je bi­la bo­ga­ta ri­bom. Lo­vlje­ni su ka­pi­tal­ni pri­mjer­ci li­plja­na, pa­strm­ke i mla­di­ce… Da­nas, sko­ro tri­de­set go­di­na ka­sni­je, Dra­gan No­va­ko­vić, iz Moj­kov­ca, ka­že da je po­stao svje­stan svo­je pri­vi­le­gi­je da či­tav ži­vot pe­ca na Ta­ri, ko­ja je nje­mu naj­ljep­ša na svi­je­tu.
– Imao sam sre­ću da mi lju­bav pre­ma ri­bo­lo­vu pre­ne­se is­ku­san mla­di­čar Mi­le Kr­go­vić, sa ko­jim sam pro­veo mno­go uspje­šnih ri­bo­lov­nih da­na, a zbog ta­da­šnjeg bo­gat­stva ri­bljeg fon­da bi­lo je za­i­sta i ve­li­kih ulo­va – ka­že No­va­ko­vić.
● Ko­ju ri­bo­lov­nu teh­ni­ku naj­vi­še ko­ri­sti­te i ko­ju ri­bu vo­li­te da lo­vi­te?
– Moj ri­bo­lov­ni pra­vac bio je od­re­đen od sa­mog star­ta i ve­zan za kra­lji­cu Ta­re i mla­di­cu. On je iz­u­zet­no atrak­tiv­na za ri­bo­lov, a lov na nju zah­ti­je­va da do­bro po­zna­je­te po­na­ša­nja tog lu­ka­vog pre­da­to­ra. Po­sli­je vi­še­go­di­šnjeg nad­mu­dir­va­nja sa ovom „ne­ma­ni”, po­ste­pe­no sam po­sta­jao maj­stor lo­va. Da­nas uži­vam nad­mu­dru­ju­ći se sa njom. Od ma­ma­ca naj­če­šće ko­ri­stim vo­ble­re ruč­ne iz­ra­de, ma­da i sun­đe­ra­sti pe­še­vi ima­ju za­pa­že­no mje­sto u mo­jim ku­ti­ja­ma. Upra­vo na vo­bler ruč­ne iz­ra­de od 18 cm imao sam naj­ve­ću, ta­ko re­ći mla­di­cu ži­vo­ta. Lov te ri­be je za me­ne po­se­ban do­ži­vljaj i pra­vo uži­va­nje, ipak sve vi­še uži­vam u mu­ši­ča­re­nju. Ov­dje ta­ko­đe ga­jim am­bi­ci­ju da se usa­vr­ša­vam. Mu­ši­ča­re­nje je pri­do­bi­lo mo­je sr­ce. Po­stao sam i uče­snik MLCG upra­vo zbog lič­nog na­pret­ka u ovoj ri­bo­lov­noj vje­šti­ni i spor­tu.
● U kom do­bu (da­na i go­di­ne) i na ko­jem te­re­nu vo­li­te da lo­vi­te?
– Naj­vi­še vo­lim da na ri­je­ku iza­đem u smi­raj da­na, u pr­vi su­mrak, ka­da sam imao i naj­vi­še uspje­ha u lo­vu ka­pi­tal­nih pri­mje­ra­ka. Ne­ka­da je mo­je omi­lje­no mje­sto za lov mla­di­ce bio Ru­sov vir, ko­ji je ne smo me­ni već mno­gi­ma go­to­vo sva­ko­dnev­no pri­re­đi­vao ne­za­bo­rav­na ri­bo­lo­vač­ka is­ku­stva i ka­pi­tal­ne ulo­ve. Na­ža­lost, da­nas zbog ra­znih kon­ce­si­ja taj vir je­dva da i po­sto­ji. Je­di­ni ozbiljn vir na vo­da­ma do­zvo­lje­nim za va­ra­li­ča­re­nje je Tma­je­vac. U nje­mu se još mo­že na­ći po­ko­ja ve­li­ka mla­di­ca. Tma­je­vac je na vra­ti­ma ka­njo­na, od­no­sno NP Dur­mi­tor, ta­ko da je i sam di­valj i pre­li­jep, kao i či­tav ka­njon i kra­jo­lik.
● Ri­bo­lov­ci­ma je sva­ki tre­nu­tak pro­ve­den na vo­di vri­je­dan. Ipak, pam­ti­te li ne­ki po­se­ban de­talj do­ži­vljen u ri­bo­lo­vu?
– Iako je ni­sam iz­vu­kao na oba­lu, jed­na mla­di­ca mi je pri­re­di­la 15-ak mi­nu­ta ne­za­bo­rav­ne, „lu­dač­ke” bor­be na ži­vot i smrt. Ne­za­hval­no je re­ći ko­li­ka je bi­la, ali po šta­pu ko­ji se go­to­vo uvi­jao, mo­gu re­ći da je to bi­la mo­ja ri­ba ži­vo­ta. Ta­kve tre­nut­ke je te­ško opi­sa­ti, jer se čo­vjek sko­ro pa­ra­li­še od na­go­mi­la­nog adre­na­li­na.
● Ka­kav je Vaš stav ka­da je ri­ječ o tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu i po­kre­tu uhva­ti-pu­sti?
– Uče­stvu­jem na ri­bo­lov­nim tak­mi­če­nji­ma već ne­ko­li­ko go­di­na. Na dr­žav­nom pr­ven­stvu Cr­ne Go­re u mu­ši­ča­re­nju ostva­rio sam za­pa­žen re­zul­tat. Na­mje­ra­vam da se pot­pu­no po­sve­tim tak­mi­če­nju, jer sam pro­mje­nio čak i shva­ta­nje i po­gle­de na sam ri­bo­lov. Za me­ne sva­ki iz­la­zak na vo­du pod­ra­zu­mje­va tre­ning i usa­vr­ša­va­nje.
Ta­ko­đe, ape­lu­jem na ri­bo­lov­ce ko­ji­ma je u sr­cu Ta­ra, ali i dru­ge na­še ri­je­ke u Cr­noj Go­ri, da bu­du umje­re­ni u ri­bo­lo­vu. Kad god je mo­gu­će, ne­ka vra­te ulov na­zad u vo­du.
S. B.